Obratite pažnju: Ovi saveti lekara spasiće vam život ako ste sami, a doživite srčani udar!

Jako je bitno da ne gubite vreme kada osetite prve simptome srčanog udara 

Ako ste sami i osetite abnormalno kucanje srca, ne gubite vreme - napravite odmah ove stvari: Duboko udahnite pa se zakašljite najjače što možete.

Pričekajte dve sekunde pa ponovite taj ciklus - duboko disanje - zakašljavanje.

Ponavljajte dok ne dođete u bolnicu, prenosi Health is Wealth.

Duboko disanje omogućava većoj količini kiseonika da uđe dublje u pluća. Naglo kašljanje stiska srce i poboljšava cirkulaciju. Pritisak na srce, takođe, pomaže da vratite otkucaje u normalan ritam.

Važno je imati na umu da je ovo metoda u hitnim slučajevima i važno je potražiti pomoć lekara što pre je moguće.

Andol i aspirin pomažu!

"Ako je bolesnik pri svesti i ne povraća, pokušajte da ga smirite, osigurajte mu mirovanje i nemojte mu dozvoliti da nešto radi (npr. oblači odeću, traži zdravstvenu knjižicu i sl.). Postavite ga u sedeći položaj. Dajte mu (ako imate) usitnjenu tabletu acetilsalicilne kiseline od 300 mg (Andol, Aspirin) ili neka je sam sažvaće.

Druge lekove nemojte da mu dajete, osim ako nije reč  o osobi koja se leči od angine pektoris, kojoj treba dati uobičajenu tabletu pod jezik (Nitroglicerin, Tinidil, Angised)", objašnjavaju u Nastavnom Zavodu za javno zdravstvo Primorsko-goranske županije.

"Ako bolesnik povraća, prvo ga pridržite i pomognite mu da ne udahne povraćeni sadržaj, zatim postupite kao u prethodnom slučaju. Ako bolesnik nije pri svesti, proverite da li diše i da li mu radi srce.

Ako diše, postavite ga u stabilan bočni položaj. Nazovite hitnu pomoć i do njihovog dolaska proveravajte disanje i rad srca. Ako bolesnik nije pri svesti, a ustanovili ste da ne diše i srce mu ne radi, ne gubite vreme i smesta provedite postupak oživljavanja", dodali su.

Njihov savet za ljude koji su sami u trenutku srčanog udara:

"Ako sumnjate na simptome srčanog udara, ne oklevajte, već zamolite nekoga da vas odveze u najbližu zdravstvenu ustanovu. Ako nema nikoga u blizini, nazovite hitnu pomoć. Ni u kom slučaju nemojte da vozite sami", savetuju.

Šta se ne sme zanemariti?

Kako kažu, iako jedan deo srčanih udara nastaje u snu, a jedan deo uopšte ne razvija simptome ("nemi" ili "tihi" infarkt), najčešći simptomi srčanog udara su:

"lupanje" srca koje se pokazuje pulsom 120-150 otkucaja u minuti, naročito ako je udruženo s "kratkoćom daha"

Osobe koje boluju od angine pektoris trebale bi pozvati pomoć ako im bol ne prođe 10 minuta nakon primene nitroglicerina.

Osobe sa srčanom bolesti trebalo bi da pozovu pomoć ako im bol traje duže od 2 minuta.

Mesec dana pre telo vam može poslati ove signale:

Zašto potpuno zdravi ljudi dožive srčani udar: Na ove uzročnike nikad ne biste posumnjali!

Većina ne obraća pažnju na rane simptome

Stručnjaci kažu kako polovina pacijenata zna da ima simptome skorog srčanog udara mesec dana ranije, ali većina na njih ne obraća pažnju.

"Čak i kad niste sigurni u simptome, bolje je odmah nazvati hitnu pomoć nego čekati predugo i odlagati odlazak u zdravstvenu ustanovu. Istraživanja su pokazala da je većina bolesnika predugo čekala (čak više od 2 sata), a tome su naročito sklone starije osobe i žene",  objašnjavaju u Nastavnom Zavodu za javno zdravstvo Primorsko-goranske županije.

Dodaju koji su to najčešći razlozi kašnjenja bili:

Neprepoznavanje simptoma (čak i osobe koje su već pretrpjele srčani udar nisu znale prepoznati simptome, jer su se razlikovali od prijašnjih) zamijenili su simptome srčanog udara sa simptomima drugih bolesti (npr. bol u želucu, sindrom bolnog ramena i sl.)

Oni nisu shvatili zašto je bitno što prije doći u zdravstvenu ustanovu nisu željeli raditi "lažne uzbune" i uznemiriti bližnje

"Pravovremenim prepoznavanjem simptoma srčanog udara i brzim delovanjem može se smanjiti oštećenje srčanog mišića, povećati verovatnost preživljavanja te postići brži i bolji oporavak", naglašavaju u Zavodu.

Inače, muškarci su skloniji bolovima u leđima, a žene smetnjama u disanju.

Kod muškaraca se mogu pojaviti i problemi s erekcijom čemu je krivac suženje krvnih sudova. Čak dve trećine njih je to primetilo prije zastoja srca. Žene (njih oko 70 posto) sklonije su osećanju snažnog i dugotrajnog umora, čak nekoliko nedelja pre udara.