Ovo je otišlo predaleko: Kako da spasemo svoju decu

Dvanaestogodišnji dečak skočio je prošle noći sa sedmog sprata zgrade na Novom Beogradu. Prvi rezultati istrage pokazuju da je reč o samoubistvu, a mediji prenose da je dečak ostavio oproštajno pismo u kome stoji da se ubio jer mu je majka branila da igra video-igrice.

Ovo nije prvi slučaj samoubistva u Srbiji koje se povezuje sa video-igrama, a psiholozi kažu da je sve više mladih koji postaju zavisni od ovih sadržaja.

Doktor Vlajko Panović, specijalista kliničke psihologije koji se bavi problemima savremene porodice, odnosno zavisnošću od novih tehnologija, kaže da je teško razumeti kako je moguće da do ovakve tragedije dođe, jer reč je samo o igri.

Ne smemo zaboraviti da govorimo o psihološkom aspektu zavisnosti — dete ulazeći u određeni odnos u video-igri ima neku misiju, zadatak, a o sebi na nesvesnom nivou formira sliku moći ili svemoći, objašnjava Panović.

On dodaje da se psihološki element zavisnosti od softverskog sadržaja gradi igricama u kojima često ima brze vožnje i ubijanja koji podižu nivo adrenalina.

Svaku zabranu deca koja su zavisna shvataju tragično, a to je jedna od najvećih roditeljskih dilema, da li zabraniti ili koliko dozvoliti da se igra, kaže Panović.

„Mnogi, nažalost, i sada očekuju odgovor od nas koji se time bavimo, ali suština je u nečem drugom, pomoći detetu da organizuje svoje vreme u kome će dobiti zadovoljstvo iz nekih drugih izvora.

Zatim, da se u vreme kada treba da odmara i odmara, da spava. Nažalost, deca od 12 godina su budna u ponoć.

Šta će deca u to vreme budna, tako iscrpljuju svoje resurse za adaptaciju, a to ih može odvesti u depresiju, koja se završava samoubistvom ili ubistvom“, kaže Panović.

„Ako decu vaspitavamo vrlinski, u dobroti, redu, radu i organizovanosti, uvažavanju i poštovanju različitosti, daćemo im punoću smisla življenja.

Ako ih ostavite da se dominantno bave ovim sadržajima, oni će prevladati. Jedna ruska poslovica sjajno kaže: dete je kao sanduk, sve što u njega stavite, to ćete tamo i naći, roditelji treba da se zapitaju, kakve sadržaje ostavljaju u glave svoje dece.

Da ne dozvolimo da tek po posledicama vidimo da je dete u depresiji iz koje je najčešći izlaz ubistvo ili samoubistvo“, ističe ovaj psiholog.

Poslednjih godina mnoga dece koja oduzmu sebi život to učine upravo na način koji je preslikan iz video-igre. Takav slučaj nedavno je zabeležen u Ukrajini. Devojčica je bila opsednuta igricom „Plavi kit“, a posle igranja gledala je samoubistva vešanjem.

Tako je i skončala, kao i šesnaestogodišnja devojčica iz okoline Niša, koja se ubila na isti način, pod uticajem igrice „Rule of rose“.

Doktor Panović kaže da govorimo o svetu dovoljno obrazovanih, ali nedovoljno dobrih ljudi. Civilizacija tone u potrebu da razvija obrazovanje, znanje, ali pre svega zabavu, koja je postala zanimanje mnogima, a ne uči decu da budu dobri ljudi, u tome je problem, kaže Panović.

„Igrica okupira toliko vremena, da okupira i ljudski mozak. Ona ima hipnotišući efekat kome dete ne može da se odupre. A ljudi koji to proizvode se rukovode globalnim zapadnim božanstvom, a to je profit. Danas ogroman broj dece ima probleme i sa pornografijom.

Ta tema još nije došla u fokus medijske pažnje, ali ja iz svog ugla znam, iz prakse, puno dece silno vreme provodi gledajući porno-sadržaje, to je takođe jedan oblik zavisnosti“, upozorava naš sagovornik.

Navodeći slučaj studenta koji je ubio svoju majku jer mu je to na kraju igrice naredio Đavo, on skreće pažnju na još jednu dimenziju priče koju serviraju kreatori zabave.

Formiranje psihičke zavisnosti kroz kontinuirano obavljanje zadataka u pojedinim video-igricama ima čak i satanistička obeležja.

Telo dečaka koji je noćas izvršio samoubistvo poslato je na obdukciju kako bi se utvrdio tačan uzrok njegove smrti.

Sputnjik