Zbog čega je obesio brata, ko mu je rekao da ubije oca i da li je na kraju CRNI ĐORĐE MORAO DA BUDE OBEZGLAVLJEN

O voždu Đorđu Petroviću rečeno je i napisano mnogo toga, ali uvek ponešto ostane nedorečeno i nejasno iz njegove biografije.

Prema navodima novinara i pisca Luke Mičete, koji je završio dvodelnu, i kako sam kaže možda i najobuhvatniju biografiju Crnog Đorđa, trebalo bi razumeti pre svega period u kome Karađorđe živi ali i to da nije sve onako kao što mi mislimo.

"Mi vrlo često mitsku stvarnost doživljavamo kao istorijsku. A to nije tačno. Karađorđe je bio veliki diplomata.

On je o ljutom jadu zabavio 10 velikih vezira Otomanske imperije, tri sultana - Selima III, Mustafu IV, Muhameda II... vodio prepisku sa Napoleonom, ruskim carem Aleksandrom I, austrijskim carem Francom I", priča Mičeta.

Prema njegovim rečima neverovatno je kako jedan takav čovek u jednom tužnom ambijentu gde vlada nepojmljivo nasilje "uspeva da pronađe ljude poput Radeta Vučinića koji zna francuski i koga će poslati kod Napoleona."

"Karađorđe je imao izuzetan osećaj za državu, on je hteo da pravi državu. Koliko je teško Karađorđu vidi se na primeru Marije Antoanete. Njoj su odrubili gravu u to vreme u Francuskoj. Šta je onda mogao da očekuje jedan mali ustanički vođa na Balkanu odsečenom od sveta", ističe Mičeta u gostovanju na Happy televiziji.

O tome u kakvom je vremenu živepo i vojevao Karađorđe Mičeta ističe jedan slikoviti detalj.

"Kada Rusi i Napoleon potpisuju jedan mir, Napoleon da bi impresionirao ruskog cara dovodi Šopenhauera, Getea... Zamislite te velike sile koje pregovaraju a onda vi imate ovde Karađorđa sa nesrećnim protom Matejom Nenadovićem, sa Grujovićem koji dolazi posle Dositeja...

Znate, za Napoleona radi jedan Šatobrijan, jedan Stendal. Morate biti svesni da se deset velikih vezira smenilo od 1804. do 1818, to nisu bilo koji ljudi", priča Mičeta.

Mučeni Karađorđe je, nastavlja dalje Luka Mičeta, molio na sve strane od Moskve do Pariza, od Pariza do Beča.

"Najviše su nam pomogli Rusi i Beč. Pogotovu Beč u trenucima kada je vladala glad u Srbiji. Rusi su nam u nekoliko navrata pomogli vojno ali su nas ostavili u ključnom momentu 1813. Ali ne možemo da očekujemo od Rusa jer oni su gledali događaje kroz svoju prizmu", rekao je pisac.

Zna se da je Karađorđe ubio i oca i brata. Mičeta otkriva pravu pozadinu ova dva ubistva u porodici Petrović.

"Oni su krenuli da beže u Austriju, njih 30-40, i Karađorđev otac se uplašio i hteo da se vrati. Rekao je svojoj ženi Marici - Mi se vraćamo. Ona nije htela jer je želela da bude uz decu.

Otac Karađorđev je onda rekao da će ih sve prijaviti. Marica je savetovala Karađorđu da je ga ubije jer bolje da on jedan strada nego nas 40", ispričao je Mičeta.

O tome šta se desilo sa voždovim bratom, Mičeta kaže da je to bio specifičan slučaj.

"Moramo da shvatimo da je to vreme nepojmljivih zločina, posebno nad ženama. Sa današnjeg aspekta savremen čovek to ne može da razume.

Jedan od velikih motiva Karađorđa da se digne protiv dahija i Osmanlija je bilo to nasilje kada su udarali na obraz ženama.

U jednom trenutku Karađorđe je imao magazu u kojoj je trgovao i rekao je bratu Marinku - Ostavljam ti punu magazu, ti ovo prodaj... Kad se vratio magaza je bila prazna a para nije bilo. Veoma je bio ljut na brata. Onda se pojavila jedna žena i rekla - Čekaj, mi se borimo protiv turskog zuluma a tvoj brat je udario na obraz moje kćeri.

I Karađorđe uzme konopac i baci Dukiću (posilnom) konopac da ovaj prebaci preko uže... Ovaj uzme konopac i namerno promaši da bi Karađorđa prošla ljutnja, da ne bi ubio brata.

Namerno promaši i drugi put. U tom Karađorđe uzme kuburu, a bio je najbolji strelac Prvog srpskog ustanka...

Dukić je tada video da nema više šale, prebacio je konopac i tako obesi brata Marinka", kaže Mičeta.

On dalje objašnjava da postoji legenda o tome kako je vožd posetio majku posle ubistva brata.

"Navodno je Karađorđe došao i pitao majku - Šta bi ti uradila čoveku koji je to i to uradio ...

Ona je rekla da je za tako nešto vešanje. Tad joj reče da pogleda kroz prozor...

U tom trenutku je videla obešenog Marinka...

Ali da se zna da je Karađorđe surovostima prilazio samo kad je morao da zaštiti to malo pravde koje je ostalo", rekao je pisac.

O ubistvu Karađorđa, Mičeta kaže da voždova glava nije morala da padne. 

"Po mom sudu ta glava nije morala da padne.

Ali ta odluka da se ubije vožd Karađorđe je jedna od najtežih i najmonstruoznijih odluka koje su donete u srpskoj istoriji", zaključio je Mičeta.