Objavljena dokumenta otkrila ŠOKANTAN DETALJ: Kenedi ubijen iz OSVETE, a evo šta je bio RAZLOG

Planovi CIA o ubistvu Fidela Kastra, strahovi S S S R-a od raketnog napada SAD i veze koje je s Rusima imao Li Harvi Osvald, koji je optužen za ubistvo američkog predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija - neki su od najinteresantnijih detalja koji su izronili objavljivanjem hiljada dosad poverljivih dokumenata.

To piše britanski "Telegraf", dan nakon što je predsednik SAD Donald Tramp dozvolio objavljivanje 2.800 dokumenata o ubistvu Kenedija, ali istovremeno i blokirao više stotina dokumenata vezanih za ubistvo, uvaživši apele iz CIA i FBI da ti dokumenti treba da ostanu tajni.

Istovremeno, na osnovu analize obelodanjenih dokumenata, portal Politiko u svom evropskom izdanju navodi da je mlađi brat predsednika Kenedija, Robert F. Kenedi, svojevremeno upozoren o predstojećem objavljivanju knjige u kojoj se iznose detalji o njegovom "bliskom odnosu" sa filmskom divom Merilin Monro.

U memorandumu koji mu je tada upućen, Robert Kenedi, koji je u to vreme bio javni tužilac, upozoren je da knjiga pod naslovom "Neobična smrt Merilin Monro" Frenka Kapela, koja je objavljena 1964, obiluje aluzijama na taj par.

Iako su istoričari upozorili da obelodanjena dokumenta verovatno ne sadrže "bombastična" otkrića i da će teško ućutkati rasprostranjeme teorije zavere o atentatu izvedenom 1963, neka od tih dokumenata privukla su pažnju jer se, između ostalog, tiču Osvaldove povezanosti s Rusima. 

Jedan od najinteresantnijih podataka jeste da se Osvald sastao sa Valerijem Vladimirovičem Kostikovim, agentom KGB koji je bio odgovoran za ubistva, samo dva meseca uoči atentata na Kenedija, a FBI veruje da je sastanak bio vezan za dodeljivanje vize ili pasoša Osvaldu, navodi "Telegraf".

Ipak, u jednom od dokumenta se opisuje sovjetska reakcija na ubistvo Kenedija, pri čemu su navodno sovjetski zvaničnici rekli da Li Harvi Osvald nema nikakve veze sa Sovjetskim Savezom i opisali su ga kao "neurotičnog manijaka koji nije lojalan ni svojoj zemlji ni ičemu drugom" negirajući da je Osvald ikad pripadao bilo kojoj organizaciji u Sovjetskom Savezu i da mu je ikada dodeljeno sovjetsko državljanstvo.

Sovjetski Savez je, otkrivaju dokumenta, verovao da je reč o puču ultradesnice u SAD, te da to nije delo jednog čoveka već pažljivo planirane kampanje u kojoj je učestvovalo više ljudi.

Iz jednog dokumenta se vidi i da je Sovjetski Savez posle Kenedijeve smrti strepeo da bi, u odsustvu liderstva, "neki neodgovorni general u SAD mogao da lansira raketu na S S S R".

Među najzanimljivijim tek obelodanjenim dokumentima su i ona koja bacaju svetlo na razne aktivnosti Kenedijeve administracije kao što su njeni tajni pokušaji da uništi vladu Fidela Kastra na Kubi, navodi londonski dnevnik.

Naime, u "rezimeu činjenica koje je sakupio izvršni direktor Komisije CIA-e u vezi sa mogućom umešanošću u planove u ubistvima stranih lidera" iz 1975, navodi se da je CIA razmatrala saradnju sa "mafijaškim resursima" kao način ubistva kubanskog lidera.

Komisija je, stoji u dokumentima, tada utvrdila da su agenti CIA-e bili umešani u planove u toj zemlji sa pojedinim građanima i drugima u nastojanju da ubiju premijera Kastra.

Otkriveno je i da je na sastanku septembra 1962. grupa Kenedijevih visokih pomoćika, među kojima je bio i njegov brat Robert kao javni tužilac, razgovarala o nizu opcija protiv Kastrove komunističke vlade, a CIA je bila zadužena da razmotri mogućnost sabotaže delova aviona koji će biti isporučeni iz Kanade na Kubu.

Među dokumentima je i jedan na više od 400 strana koji opisuje ljude praćene kao potencijalne pretnje po Kenedija i njegovog naslednika, Lindona B. Džonsona.

Iz obelodanjene dokumentacije se saznaje i da je policija u Dalasu znala za pretnje smrću Li Harviju Osvaldu, koga je na kraju i ubio vlasnik dalaskog noćnog kluba Džek Rubi.

Neka dokumenta su do poslednjeg trenutka zadržavana u tajnosti, a neki navodi nagoveštavaju da je nekoliko stotina sada objavljenih dokumenta prvobitno trebalo da prikrije istragu o Osvaldovoj poseti Meksiko Sitiju, navodi "Telegraf".

Među objavljenim dokumentima nalaze se i ona vezana za Martina Lutera Kinga Mlađeg, dobro poznate mete FBI-ja, a jedan od takvih dokumenata, čiji je početak značajno redigovan, obuhvata stranice datirane na 18. i 19. maj 1966, s listom od 18 imena i brojevima relefona osoba koje su učestvovale u telefonskim razgovorima sa Kingom, prenosi portal Politiko.

Još jedan dokument, koji je takođe prilično redigovan, pruža uvid u zabrinutost FBI-ja u vezi sa Kingovim odnosima s komunističkim pokretima, a pokazuje i da je praćen Kingov uticaj na međunarodnoj sceni čak i nakon njegovog ubistva.

Iz novootkrivene arhive se saznaje i da je Lindon Džonson tvrdio 1975. kako je Kenedi ubijen iz osvete za ubistvo vijetnamskog predsednika Ngo Din Diema.

U svakom slučaju, federalni agenti su mahnito vrebali svaku, i najbezazleniju dojavu, glasine i tragove širom sveta u danima nakon ubistva Kenedija 22. novembra 1963, zaključuje se iz dosad tajnih dokumenata.