Родитељи српских основаца и средњошколаца, немају времена да мисле ни о чему осим о преживљавању и како да плате школовање деци, које је у свим цивилизованим, социјално збринутим европским државама бесплатно (и које је некада, у југословенској држави било бесплатно!).

Али, кад би само мало обратили пажњу на то ко је данас министар просвете, какви су му циљеви и ко га је довео на то место, имали би шта да виде! Наиме, српским просветним установама управља Младен Шарчевић, опасан хохштаплер, „бизнисмен“, преварант, махер чије су потенцијале препознала најмање два диктатора на овом делу Балкана.

Србија је сигурно једина европска држава у којој ни основно образовање није бесплатно. Ових дана, многе банке, па чак и неке пропале, нуде кредите родитељима ђака основних и средњих школа, за куповину књига и школског прибора. Утркују се и Поштанска банка и Рајфајзен банка и многе друге банке. Милиони људи у Србији немају данас новац да купе деци школску торбу, писаћи прибор, књиге и свеске, одећу и обућу…Немају чиме да их нахране, немају новца да им дају макар минимални џепарац. О рачунарима, нема ни говора. Ако их има у школама, углавном су старијег датума и лошијег квалитета.

Потрошачки кредит за плаћање школарине, куповину уџбеника и школског прибора, то је само мали део бандитизма који се дешава у српском школству. На врху просветне пирамиде, Вучић је поставио Младена Шарчевића, човека за кога службена биографија каже да је „…са само 33 године постао директор ОШ ‘Никола Тесла’ у Београду, руководио стручним активима директора школа(!?), и учествовао је у оснивању многих школа за потребу државе (!?)“.

Ако је судити по овом детаљу из његове биографије, Шарчевић је ортодоксни „службин“ човек, талентовани доушник и реализатор монструозних пројеката због којих је оволико омладине и побегло из Србије.

Али, он је и озбиљан мешетар на тржишту некретнина, тако рећи, мајстор заната! Чињенице говоре да му никад није доста квадратних метара стамбеног простора и да му увек још недостаје. Шарчевић је негде уписан као власник а негде неко његов, и тако у круг. Чудно, али постоје докази да је Младен Шарчевић пријавио Агенцији за борбу против корупције да је купио шестособну кућу, али се убрзо испоставило да не постоји таква некретнина укњижена на његово име! Кад су га питали „Чија је то кућа?“, лаконски је одговорио „Моја, само је на укњижењу“! Шта је ставио као залог није познато, али је кућу исплатио тако што је подигао кредит од 300.000 евра код Про Цредит банке, а остатак покрио компензацијом за кућу коју је поседовао у улици Баје Пивљанина на Савском венцу у Београду. Његова ћерка Станислава Шарчевић основала је компанију са двојицом партнера у мају 2014. године. Фирма се званично бави трговином на мало храном, пићима и дуваном.

Такође, ћерка министра Шарчевића, основала је у мају 2015. године фирму за превоз деце која похађају школе образованог система „Руђер Бошковић“. На порталу јавних набавки може се видети да је њена фирма „Руђер превоз“ од оснивања добила сва три тендера које је расписала Општина Вождовац за превоз школске деце у укупној вредности од око 250.000 евра!

Ни то није све! Ћерка Вучићевог министра Младена Шарчевића основала је једну фирму још раније, 2012. године и поставила свога брата, Марка Шарчевића за директора у новембру 2013. године. Фирма се зове „Лифе цоде“ и бави се производњом намештаја за пословне просторе. Није тешко закључити да су и школе где Шарчевићи дрмају, такође „пословни простор“! Марко Шарчевић, власник је и спортског удружења које промовише фитнес и бодибилдинг, а које је основано у јануару 2014. године на истој адреси на којој компанија породице Шарчевић „Лифе цоде“ има регистрован огранак.

Идући мало уназад, може се стићи до запањујућих чињеница из биографије актуелног министра просвете Србије. Тако је на пример, Младен Шарчевић основао компанију у Црној Гори, сада већ давне 2004. године, преко које је отворио гимназију под именом „Луча“ на Цетињу. Читав посао урадио је са двојицом бизнисмена који су власници хотела „Палас“ на Топличином венцу у Београду. Компанију „Еду Цонс“ су продали новим власницама – Ани Коларевић, сестри црногорског премијера Мила Ђукановића, Јелици Петричевић, бившој заменици директора црногорске Прве банке, Александри Поповић и Наташи Влаховић.

Школу су продали исте те 2004. године за 400.000 евра! Младену Шарчевићу припала је трећина од ове трансакције која је обављена преко Црногорске комерцијалне банке. Убрзо након што је фирма променила власнике, и школа је затворена! Прање или прљање?

Годину дана пре ове финансијско просветне акробације, Шарчевић је именован за директора гимназије „Руђер Бошковић“ у Београду. Недуго након тога, он постаје власник ове гимназије, тако што му је без накнаде уступљено 20 одсто удела. У ту школу ишла су углавном деце политичара, бизнисмена и страних дипломата, међу којима и син садашњег председника Републике, Александра Вучића. Годишње школарине се у поменутој „установи“ крећу до 12.500 евра! Школа се налази на Кошутњаку, у објектима које је нелегално изградила фирма „Мостар“. Објекти су изграђени на парцелама коју је ова фирма 2012. изнајмила на 99 година од Града Београда.

Од пет власника фирме „Мостар“, тројица имају део власништва у Гимназији „Руђер Бошковић“. Након што је постао министар, Шарчевић је пренео управљачка права у гимназији на Драгана Штулића – једног од власника „Мостара“ и сувласника школе „Руђер Бошковић“. Тачније, продао је поменуту гимназију, Андреју Вучићу! Тако је и постао министар просвете!

У Србији, уочи почетка школске године, комплет уџбеника за ниже разреде основне школе који се састоји од 10 до 12 књига кошта између 7.500 и 9.500 динара, док за више разреде који подразумевају и више књига, цена комплета износи између 13.000 и чак 17.000 динара. А, одећу, обућу, храну, превоз и додатна улагања за школски прибор, тешко је израчунати. Ко школује два ђака, у питању је за наше прилике велики новац. Али, министар Шарчевић су сурово спрда тврдећи да ће „….новим Законом о уџбеницима, чије се усвајање очекује ове године, ограничити цену и обим уџбеника јер деца сада носе претешке ђачке ташне!“

Треба ли, након овога, бољег мотива да се ђачки родитељи, уместо трошковима око школског прибора и уџбеника, позабаве мало рушењем овакве просвете, оваквог министра и овакве државе? Шта још може режим Александра Вучића да уради, који садизам да спроведе?

Милица Грабеж / Таблоид