Evropska unija pokazala svoje pravo lice: Na isti način, po kriterijumu “posebnosti”, oteće nam još neki deo zemlje

Piše: Vladimir Đukanović

Ne slažem se sa ocenom da je dobro što je Evropska unija pokazala svoje pravo lice tako što je Evropska komisija ogolila da je Srbija, kada joj se otimaju teritorije, poseban slučaj u odnosu na ostatak Evrope. Naprotiv, to je katastrofa.

Ta „posebnost“ Srbije može dovesti do toga da nam na isti način, po kriterijumu „posebnosti“, otmu još neki deo zemlje, a da se to ponovo lagano opravda tako što je naš slučaj „poseban“. Da se razumemo, ono što oni nama nisu hteli otvoreno da kažu u čemu je ta naša „posebnost“ u odnosu na Kataloniju, nadajući se da ćemo sami to shvatiti, ogleda se u tome što su želeli da nam kažu sledeće: dragi Srbi, vi ste vašu teritoriju izgubili u ratu sa nama, a ono što se ratom izgubi, to je nepovratno. Surovo, ali to je suština poruke koju nam je Evropska komisija poslala pravdajući zašto je otimačina Kosova i Metohije od Srbije posebna u odnosu na slučaj Katalonije.

LOGIKA POBEDNIKA U RATU

Srbija se danas nalazi u sledećoj poziciji: mogu da dobije šamarčinu, ali manjeg intenziteta, što bi značilo da prihvate pravila ulaska u Evropsku uniju onako kako su nam ona predočena, ili da dobijemo šamarčinu od koje će nam sve zujati, sa tendencijom da budemo izopšteni iz bilo kakvih integrativnih procesa sa ne baš tako sjajnim izgledima da ćemo ući u neke druge integracije, poput recimo evroazijskih, jer je apsolutno nerealno i fizički nemoguće da se one provedu na ovim prostorima.

Da uprostim: Srbiju svakako čeka šamarčina, a na nama je da li ćemo je prihvatiti sa osmehom ili uz pobunu. Međutim, u oba slučaja šamar će da boli. Otud – bar tako cenim – Vučićeva skepsa po pitanju bilo kakve reakcije EU na naše pismo, pa čak, čini mi se, sve veća skepsa da ćemo uopšte ikada postati članica EU, jer se od nas zahteva ono što niko normalan ne bi prihvatio.

Ipak, ono što su zacrtali kao pravilo za nas tako „posebne“ očigledno je zakucano, i sve je očiglednije da bilo kakvo skretanje od tih pravila nije dopušteno. Razlozi zašto su takvi prema nama su vrlo prosti: najpre zato što im se može, jer su jači i oni postavljaju uslove, ali i zbog činjenice da su duboko svesni da mi nemamo nikakvu zaleđinu, što je i sam predsednik države iskreno priznao u direktnom uključenju iz Varne.

Naše nade u zaleđinu koju možemo dobiti od Ruske Federacije, pa i Kine, samo su delimično opravdane. Tačno, ove nama prijateljske zemlje, nesumnjivo velike sile, daće nam podršku na određenim diplomatskim forumima i skupovima, delom i zbog sopstvenih interesa, a ne zbog prijateljstva, ali više od toga, i da žele, ne mogu. Ni Rusi ni Kinezi nemaju na ovim prostorima nikakvo vojno prisustvo niti im je ostvarenje toga u geostrateškim i geopolitičkim planovima.

Ovaj prostor je u geopolitičkim i geostrateteškim kartama ucrtan kao interesna sfera NATO, i to je nešto što je zacementirano koliko god da nam se ne dopada. Ruski i Kineski interesi na prostorima Balkana vezuju se isključivo za ekonomiju i eventualno za određeno remećenje samog NATO u smislu eventualnog izazivanja određenih kriza u zapadnim zemljama, posebno zemljama EU, kako bi krize i sukobe koje su Amerikanci i zapad njima nametnuli na njihovim granicama, koliko toliko toliko udaljili od sebe.

ZA SRBIJU ĆE UVEK VAŽITI DUPLI STANDARDI

Momentom ispoljavanja stava Evropske komisije po pitanju referenduma u Kataloniji, Srbiji je jasno poručeno da će za nju uvek važiti dupli standardi. Tako se oni koji sebe doživljavaju kao pobednike u sukobu uvek ophode prema onom za koga smatraju da je poražen. Pre 18 godina mi smo ratovali sa NATO i potpisivanjem Kumanovskog sporazuma mi smo, po njihovom shvatanju, izgubili Kosovo i Metohiju. Nema te sile koja će promeniti takav stav ključnih faktora unutar NATO i EU. Nema tog političara u zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova koji će eventualno povući to priznanje.

Baš zbog te činjenice da nas doživljavaju kao poraženu stranu u ratu sa njima prema nama će uvek postupati kao prema strani koja je poražena u ratu. To znači da će uvek pravdati otimačinu i nepravdu koju prema nama nanose činjenicom da smo mi za njih „poseban slučaj“. Uvek će za nas važiti drugačija pravila, nego za sve ostale jer ostali nisu s njima ratovali, a mi jesmo.

Zato je dupli standard Evropske komisije po pitanju Katalonije i Kosova i Metohije zapravo prisiljavanje Srbije da prihvati šamar, a da se ne buni. U slučaju pobune, šamar će se lako pretvoriti u pesnicu. Sve u svemu, ne piše nam se dobro.

(Standard.rs)