Jesu li Kosovo i Katalonija uporedivi slučajevi?

Slučaj Kosovo i slučaj Katalonija – u Briselu i Beogradu različiti pogledi na ova dva problema.

Za prve - te dve situacije nisu za poređenje, za druge je pitanje kako u slučaju Katalonije ne važi referendum dok je Kosovu većina članica Unije priznala nezavisnost i bez referenduma.

"Ako se govori da Katalonci nisu imali pravo na referendum i da je to u skladu sa međunarodnim pravom, onda mora da se kaže da postoji Rezolucija 1244 i da samoproglašena država Kosovo nije u skladu sa Rezolucijom. Ipak, većina članica EU priznaje tu samoproglašenu državu", kaže Milovan Drecun iz parlamentarnog odbora za Kosovo i Metohiju. 

S druge strane, za Liberalnodemokratsku partija ova dva primera nisu za poređenje. 

"Srbija je 1999. izgubila kontrolu na Kosovu. Srbija nema uticaj gotovo ni na šta na Kosovu što nije slučaj Španije i Katalonije. Španija, i dan-danas vrlo jasno se može videti, ima uticaj na dešavanja i u Kataloniji. Ako bismo baš morali da poredimo, pre bi ova situacija u Kataloniji mogla da se poredi sa situacijom na Kosovu negde sedamdesetih-osamdesetih godina, nego sa stanjem koje je sada na snazi", kaže Jovan Najdenov iz LDP-a. 

Katalonija nije usamljen slučaj u Zapadnoj Evropi i mnogi regioni već dugo traže nezavisnost od matičnih država. Severna liga traži otcepljenje Padanije od Italije, a razlozi su ekonomski. Severnjaci veruje da Italijani sa juga žive na njihovoj grbači. 

Tu je i slučaj Flandrija u Belgiji - najjača stranka, posle izbora u Belgiji, smatra da je belgijska država pred raspadom i da bi trebalo graditi samostalnu Flandriju. 

Baskija je ekonomski mnogo slabija od Katalonije, ali je pokret za otcepljenje u prošlosti nasiljem pokušavao da ostvari svoje ciljeve. 

Škotska je pokušala, ali je ideja nezavisnosti tesno poražena na referendumu 2014. godine, vlasti najavljuju za 2018. ili 2019 godinu ponavljanje referenduma. 

"Ono što jeste bitno i što je dosadašnje iskustvo ovog katalonskog refendudma je da Evropska unija ipak insistira na demokratskim procedurama i na poštovanjima Ustava što na neki način oigraničava potencijale tih separatističkih pokreta. U ovom trenutku je najbitnije da se poštuje ustavni poredak u ovim zemljama i da se eventualni referendumi raspistuju u skaldu sa usvaom i zakonima tih zemalja", kaže Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku. 

Ono što se, kažu stručnjaci, od Evrope očekuje jeste da donese racionalan odgovor u slučaju Katalonije, ali da u isto vreme mora da poštuje i demokratsku volju.