Poslednji kineski manevar na groblju imperija

Kina planira da otvori vojnu bazu u Avganistanu, gde se sve nade polažu u to da će Peking uspeti zemlju da istrgne iz kandži SAD i integriše u svoj projekat Pojas i put​​​​​​​

Piše: Pepe Eskobar

Najnoviji obrt u beskrajnoj istorijskoj sagi Avganistana kao groblja imperija je izrodio intrigantno novo poglavlje. Protekla dva meseca, Peking i Kabul su diskutovali o mogućnosti postavljanja vojne baze duž avganistanske granice sa Kinom.

,,Izgradićemo je [bazu], a kineska vlada se obavezala da to pomogne finansijski, pruži opremu i obuči Avganistanske vojnike“, saopštio je AFP-u Mohamed Radmaneš ispred ministarstva odbrane Avganistana.

Podsećanja radi, kinesko ministarstvo spoljnih poslova je samo priznalo da je angažovano u ,,izgradnji kapaciteta“ u Avganistanu, na šta NATO misija ,,Odlučna podrška“ (Resolute Support), predvođena Sjedinjenim Državama, praktično nije imala komentar.

Vojna baza će biti izgrađena na planinskom koridoru Vakan, što predstavlja uzan pojas teritorije u severoistočnom Avganistanu koji se proteže do Kine, deleći Tadžikistan od Pakistana.

To je jedan od najspektakularnijih, najneplodnijih i najzabitijih delova centralne Azije, a sudeći po lokalnim kirgiškim nomadima – združene avgansko-kineske patrole su tamo već aktivne. Dosledno etosu Sidni Vignalove fabule ,,Špijuna na krovu sveta“, na delu je ozbiljan nivo ,,igre senki“. Po svemu sudeći, radi se o kineskoj verziji rata protiv terorizma.

STRATEŠKI PRIORITET

Strateški prioritet Pekinga je sprečavanje ujgurskih boraca iz Islamskog pokreta Istočnog Turkestana (ETIM), koji su utočište pronašli u Avganistanu, da pređu koridor Vakan kako bi izvodili operacije u Sinkjangu – autonomnoj oblasti severozapadne Kine. Tu je i strepnja da bi džihadisti ISIS iz Sirije i Iraka mogli da koriste Avganistan kao odskočnu dasku za napade na Kinu.

Iako je ,,džihad galaksija“ razbijena, Peking je zabrinut zbog ETIM-a (Islamistički pokret istočnog Turkmenistana; prim. prev.). Vođa Al Kaide Ajman al Zavahiri još septembra 2013. godine je podržao džihad protiv Kine u Sinkjangu.

Kasnije, jula 2014, vođa ISIS-a Abu Bakr al Bagdadi je rekao: ,,Prava muslimana bi trebalo nasilno ostvariti u Kini, Indiji i Palestini“. Potom je, prvog marta 2017, ISIS objavio video u kojem proglašava svoje prisustvo u Avganistanu, uz svoje džihadiste Ujgure koji su se tom prilikom zakleli da će ,,proliti reke krvi“ u Sinkjangu.

U središtu zbivanja je kineska inicijativa ,,Pojas i put“, odnosno ,,Novi put svile“, koji će spojiti Kinu sa Azijom, Afrikom, Bliskim istokom i Evropom.

Za Peking, stabilnost jedne od njegovih veza, i to 57 milijardi dolara vrednog Kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora (CPEC), bila bi ozbiljno ugrožena ukoliko bi Centralna i Južna Azija vrvela od terorističkih pretnji. To bi takođe moglo da utiče na pozamašne kineske investicije u rudarski sektor Avganistana.

Kineska i ruska strategija su slične. Na kraju krajeva, razmatrane su na svakom sastanku Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), u kojoj je Avganistan posmatrač i budući član punog obima. Što se rusko-kineskog partnerstva tiče, budućnost mirnog Avganistana mora biti odlučena u Aziji, od strane Azijaca i unutar ŠOS-a.

U decembru je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao diplomatama iz Indije, članice BRICS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), da se Moskva zalaže za pregovore sa talibanima. Rekao je da je to jedini način da se smanji rizik od prelivanja terorističkih operacija iz Avganistana u Centralnu Aziju.

Međutim, pitanje je sa kojim talibanima pregovarati. Grubo gledano, postoje dve glavne frakcije. Umerenjaci favorizuju mirovni proces i protiv su džihadizma, dok se radikali bore protiv centralne vlade iz Kabula koju podržavaju Amerika i NATO.

Strategija Moskve je pragmatična. Rusija, Iran, Indija, Avganistan i njihovi centralnoazijski partneri su, kako je javljano, održavali susrete na kojim su dogovarana moguća rešenja. Kina, za to vreme, ostaje aktivni član Kvadrilateralne koordinacione grupe (KCG) koja promoviše mirovni dogovor i proces pomirenja koji će uključivati Kabul i talibane.

ŠEST PROJEKATA

Pekinška viševektorska strategija je sada jasna. Avganistan, na kraju svega, mora postati integrisan u CPEC. U skladu sa time, Peking računa na korišćenje svog ,,specijalnog odnosa“ sa Pakistanom kako bi usmerio talibane u održivi mirovni proces.

Postavljanje Lju Džinsonga na mesto novog ambasadora Kine u Kabulu je značajno. Lju je odrastao u Sinkjangu i bio je direktor 15 milijardi dolara vrednog fonda inicijative Pojas i put u periodu od 2012. do 2015. godine. On je upoznat sa zamršenošću regiona.

Čak i pre Ljuovog dolaska, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je najavio da će Peking i Islamabad proširiti CPEC do Kabula, i to kroz šest projekata koji su određeni kao prioritetni. Oni uključuju rekonstruisani autoput Pešvar-Kabul i transavganistanski autoput koji bi povezivao Pakistan, Avganistan i Centralnu Aziju.

Naravno, to bi se lepo uklopilo sa mogućom kineskom vojnom bazom u pakistanskoj luci Gvadar, koja predstavlja CPEC terminal Arapskog mora, i sa onom na koridoru Vakan.

Uporedimo sad rusko-kineski pristup sa strategijom Vašingtona. Spoljna politika Donalda Trampa predviđa nanošenje poraza talibanima na terenu pre njihovog primoravanja na pregovore sa Kabulom. A kako talibani kontrolišu ključne delove avganistanske teritorije, Trampova administracija se opredelila za mini-invaziju.

Ona bi mogla da bude ,,uspešna“ koliko i mnogo reklamirana invazija predsednika Obame iz 2009. Američka vlada nikada nije objavila podatke o ukupnim troškovima invazije i okupacije Avganistana.

Ali sudeći po verziji dokumenta Kongresne istražne službe od 8. decembra 2014. – poslednjoj objavljenoj – do tada je potrošeno 1 600 milijardi dolara na invaziju i vojnu okupaciju Iraka i Avganistana. Što nas dovodi do pitanja – zašto SAD ostaju u Avganistanu?

Nakon više od bilion dolara straćenih bez ikakvog pravog rezultata, nije ni čudo da su sve oči uprte u Peking u nadi da će Kina stvoriti ,,vin-vin“ rešenje.

Preveo Vojislav Gavrilović Asia Times

Standard.rs