Poslednji korak: Može li „Severna Makedonija“ pasti u Njujorku

Hoće li slučaj Severna Makedonija, ipak završiti pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija koje su i kumovale njenom prošlom privremenom imenu. Sudbina tog ruskog predloga, da se pitaju UN, zavisiće, ipak, od stava zapadnih sila stalnih članica Saveta bezbednosti, iako su argumenti Rusije nesporni

Severna Makedonija za Ujedinjene nacije (UN) još nije Severna Makedonija dok to ne potvrdi Grčka, odnosno dok njen parlament ne ratifikuje dokument o imenu našeg južnog suseda.

Pre nego što do Njujorka stigne glas Grčke, u kojoj je zbog toga već pala ostavka ministra odbrane Panosa Kamenosa, grčko-makedonskom „dogovoru“ o imenu postignutom uz prisilu NATO-a život bi u UN-u mogao da zagorča predlog Rusije.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova danas je saopštilo da bi pitanje preimenovanja Makedonije trebalo razmotriti u Savetu bezbednosti (SB) UN, „u skladu sa članom 3 Rezolucije 845 Saveta bezbednosti UN“, jer je ignorisan stav ne samo predsednika Makedonije nego i mišljenje većine njenog stanovništva koje je na referendumu odbacilo Prespanski dogovor dva premijera o imenu.

„Očigledno je da takav način rešavanja pitanja od nacionalnog značaja za budućnost jedne zemlje nije odraz volje njenog naroda i ne može da posluži kao sredstvo za dugoročno rešavanje problema imenovanja države“, objasnilo je Ministarstvo.

Moskva smatra da je preimenovanja Makedonije došlo zbog spolja nametnutog procesa uvlačenja Skoplja u NATO.

Komentarišući potez Rusije, naš nekadašnji diplomata i ministar inostranih poslova Vladislav Jovanović podseća da je posle raspada SFRJ Makedonija u UN primljena pod zvaničnim nazivom kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM). On za Sputnjik objašnjava zašto je na mestu predlog da se upravo UN izjasne o novom imenu.

Ono što Rusija s pravom zamera, dodaje Jovanović, je što je ta promena sadašnjeg zvaničnog naziva izvršena pod pritiskom stranih sila vođenih svojim interesima, zbog čega se ne može govoriti o slobodno izraženoj volji naroda u vezi sa novim imenom Makedonije.

On podseća da su Makedonija i Grčka, koja je svom susedu osporavala pravo na korišćenje imena koje nosi njen severni deo, 20 godina bezuspešno tražile rešenje spora.

„I nisu ga našle sve dok sada NATO, pre svega oličen u Americi, ali i u drugima, nije rešio da zbrza razvoj događaja u Makedoniji u pravcu svojih interesa“, ukazuje nekadašnji diplomata.

On dodaje da ni Grčka zbog svoje ekonomske situacije nije dovoljno otporna na ultimativne pritiske, pa je pristala na ono na šta do sada nije.

U ovom slučaju se, kaže Jovanović, ne može govoriti o slobodno izraženoj volji naroda. Kako zbog toga što se referendumu koji se odnosio i na pitanje imena Severna Makedonija odazvalo samo 37 odsto stanovništva, tako i zbog toga što su Makedonija i njen narod bili izloženi dvogodišnjem pritisku zapadnih sila.

Taj pritisak je, po njegovoj oceni u poslednjih godinu dana bio gotovo nezabeležen po neprincipijelnosti, po jačini, po bezobzirnosti u odnosu na regule međunarodnog prava, samo sa jednim ciljem da se nađe najkraći put do članstva Makedonije, pre svega u NATO-u, a potom i EU.

Jovanović ističe da bio referendum konsultativni ili ne, tako jasno izražena volja naroda na njemu ne može da se smatra nebitnom činjenicom i da se preko toga pređe u bilo kojoj demokratski uređenoj državi.

Zato, ističe on, Rusija ima priliku koja joj se idealno pružila da dovede u pitanje novonastalo stanje koje nije izraz slobodno izražene volje naroda.

Na pitanje, kakva je sudbina predloga, da li se glasa o tome hoće li on biti stavljen na dnevni red SB UN, Jovanović ukazuje da će prvo o njemu biti reči na neformalnom sastanku pre zvanične sednice na kome će se sagledati da li o tom pitanju ima zajedničkog stava, ili ne.

On podseća da je pet velikih sila, stalnih članica SB UN sa pravom veta i ukazuje na dve mogućnosti.

Kako je primetio, ne bi bilo prvi put da oni manu proglase vrlinom.

„Mogu da budu vrlo arogantni i da na početku odbiju, ali i da puste raspravu ako su sigurni u većinu, što nije nemoguće, zavisno od toga ko kako gleda na to pitanje od nestalnih članica SB i da onda dobiju formalno pokriće za svoj stav i da kažu da je to skinuto s dnevnog reda, da su dobili potvrdu valjanosti njihovog stava“, objasnio je nekadašnji šef diplomatije.

Na pitanje, da li se seća sličnog slučaja, da je pitanje imena neke države bilo predmet rasprave u UN, on je konstatovao da su neke zemlje poput Konga i više afričkih država menjale ime, kao i Burma, sadašnji Mjanmar, ali da je u tim slučajevima sama zemlja menjala svoj naziv, a drugih se to nije ticalo i samo su to primile k znanju.

Sputnjik