PRITISAK NA PRAVOSLAVNU BRAĆU Grčka priznaje Kosovo

Atina bi mogla da prizna Kosovo, ako to zatraži Vašington, iz nekoliko razloga.

Među njima je najveći ekonomski, zbog pritiska koji dolazi iz EU i Nemačke. Drugi ozbiljan razlog je bezbednosni, zbog aspiracija Albanaca, ali i Turaka ka grčkoj teritoriji.

Iza pregovora oko imena između Grčke i Makedonije našlo se i pitanje priznanja Kosova od strane zvanične Atine. Ovo je za Sputnjik izjavio Dušan Janjić iz Foruma za etičke odnose, uz napomenu da je ponuda Vašingtona i NATO-a u okviru nove politike Donalda Trampa, u kojoj se prednost daje vojno-diplomatskim rešenjima.

Jasno je, dodaje Janjić, da Amerika jača taj vojni kompleks i u ekonomskom i političkom smislu, pa i kao sredstvo pritiska.

„Dakle, Trampu je jedan od prioriteta jačanje Amerike na Balkanu i potiskivanje Rusije i sigurno je da će NATO ući u tu ulogu. Sadašnje Vlade Makedonije i Grčke žele da reše problem koji imaju, jer ne možete biti član NATO-a ako imate problem sa nekom od članica. To što postoji snažna opozicija, neće ništa promeniti, kao ni same demonstracije desnice u Grčkoj“, uveren je Janjić, uz napomenu, da ti događaji mogu samo da povećaju cenu koju će Grčka tražiti od Amerike za ovu, kako je rekao „uslugu“.

Na pitanje zašto bi Grčka priznala Kosovo baš sada, Janjić kao odgovor navodi nekoliko razloga: ekonomsku pomoć koju bi dobila od Amerike i veoma bitan bezbednosni aspekat.

„Grčku su toliko ekonomski pritisle EU i Nemačka, da ona ne može da diše. Atina sad traži prostor u kome bi sebi, između ostalog, mogla da olakša i ekonomsku situaciju. Grci su sve političke procese do sada završavali vrlo pragmatičnom izračunatom cenom. Nema razloga da to ne bude i ovoga puta. Druga stvar je sama bezbednost Grčke. Ako se ne zatvori pitanje Makedonije, otvara se albanska pretenzija, a ona targetira i Epir, odnosno deo Čamerije (oblast naseljena Albancima). Grci će i zbog toga hteti da zatvore ovo pitanje. Treća stvar je Turska, jer je grčkom nacionalizmu prvi neprijatelj ta zemlja. Grci vide da su pozicije Turske poljuljane u NATO-u, a njima je saradnja sa Amerikancima dragocena zbog odbrane statusa zamrznutog konflikta na Kipru. Sve ovo Grci moraju da rešavaju uz pojačanu saradnju sa Amerikancima, jer su i Turci i Grci u NATO alijansi“, napominje Janjić.

Janjić sagovornik smatra da ne sme da se zaboravi da u Grčkoj radi stalno ili privremeno oko 700.000 Albanaca, a da je njih još oko 150.000 u kretanju na relaciji Makedonija—Kosovo—Albanija—Grčka. To je, po njegovim rečima, jaka dijaspora, tačnije lobi, a javnost Grčke ih je u poslednjih desetak godina prihvatila kao činjenicu. Janjić kaže da bi priznavanje Kosova od strane Grčke za Ameriku bilo ogromna usluga.

On veruje da je gotovo pa sigurno da će se ubuduće Republika Makedonija zvati „Gornja Makedonija“, koja bi se na engleskom izgovarala kao jedna reč i koja se ne bi prevodila (Upper Macedonia).

S druge strane, Saša Borojević, spoljnopolitički komentator, smatra da je, ako je Grčka Vlada i imala plan da pristane na pomenuto ime za Makedoniju i da prizna Kosovo, onda protest 140 000 Grka u grčkoj prestonici sigurno skrenuo njihovu pažnju.

Na pitanje kako se Kosovo našlo u ovoj igri i šta bi se desilo da Grčka zaista prizna kosovsku državnost, odgovara ovako:

„Američki uticaj na Kosovu je neosporno jak i pokušaj Prištine da kroz EU uvuče SAD u proces Briselskog sporazuma sada dolazi do svog epiloga. Evo i kako. Grčka je odličan model pravoslavne zemlje koja se sve vreme bratimi i pokazuje saradnju sa Rusijom. Za SAD je važno da iskoče iz tog koloseka i priznaju Kosovo zarad novca, tačnije obećanja, da će im biti odbijen dug prema EU“, kaže sagovornik.

Borojević podseća na dokument agencije CIA, u kome je novčano izvedena vrednost Kosova u odnosu na Srbiju. U tom dokumentu, kako navodi, piše da Kosovo sa svim rudnim bogatstvima vredi oko 500 milijardi dolara, dok ostatak Srbije sa Vojvodinom, negde oko 200 milijardi.

„Americi je, u ovom segmentu, bilo izuzetno bitno da isfinansira grčke dugove kako bi uspeli kroz Kosovo da naprave Veliku Albaniju, a to je nešto čega se Grci i te kako plaše. Jer kada priznate Makedoniju sa većinskim albanskim stanovništvom, vi sutra imate problem da će Velika Albanija tražiti i deo Grčke“, navodi Borojević.

U slučaju da se desi da Grčka, kao najveća pravoslavna država u ovom regionu, pod pritiskom ili odlukom njihove vlasti, ipak prizna Kosovo, Borojević smatra da bi to značilo razbijanje velikog pravoslavnog bloka. Osim toga, sagovornik napominje da bi grčko priznanje Kosova moglo da ugrozi i njihovo poslovanje sa Kinezima, s obzirom da je ova država kupila luke u Grčkoj, a i finansira brze pruge ka Srbiji.

„U ovom slučaju mislim da bi bila prekinuta bilo kakva saradnja koja se odvija preko Grčke i zato mislim da je propao plan da se u roku od 24 sata donese rezolucija o imenu Makedonije i da se preko noći dođe do epiloga. Verujem da je to sada besmisleno“, zaključuje Borojević.

U centru grčke prestonice održan je protest protiv predloga kompromisa o imenu Makedonije, što zagovara Vlada premijera Aleksisa Ciprasa. Slavni kompozitor Mikis Teodorakis poručio je grčkoj Vladi da je, ako misli da potpiše ime koje sadrži reč Makedonija, u obavezi da za to prvo pita grčki narod, piše Sputnik.