Šta je to što on za te pare može da kupi, a da već nema u svojoj glavi? Živi asketskim životom, čita knjige i to ga čini beskrajno srećnim. Nezaposlen je. Živi u Sankt Peterburgu, u maminom stanu, od njene penzije. Grigorij potvrđuje nepisano pravilo prema kome je „svakom geniju potreban brat ili sestra koji će ga izdržavati“. Komšije ga retko viđaju. Ponekad prošeta u starom sakou i ofucanim farmerkama. Tvrde da živi u siromaštvu iako veruju da Grigorij to isto misli za njih. Grigorij živi u Poenkareovom modelu hiperbolične geometrije, a taj svet je lepši i interesantniji od ovog našeg, euklidskog. Dani na zemlji koji su nam dati prolaze, život nastavlja da biva poezija zanesenog umetnika. Grigorij je širom sveta poslužio za podsmeh pretežno onih koji su jedva i „osmogodišnju” završili. Istih onih koji bi i Ajnštajnu savete delili, dok bi Teslu klepali na ulici. To što Perelmanov algoritam ne može još uvek naći primenu za iživljavanje rudimentnih nagona, ma koliko… Opširnije na link